Свети свештеномученик Теодот, епископ киринијски, на острву Кипру

НА острву Кипру постоји град Киринија У њему је епископовао свети свештеномученик Теодот. Рођен у Галати од хришћанских родитеља, он доби књижевно образовање. Измлада мудар и врлинаст, он дође на острво Кипар, и учаше незнабошце да оставе заблуду и обману идолопоклоничку, а да верују у Христа, истинитог Бога. И он проповеђу речи Божје одврати многе од незнабожачког безбожништва и изведе на пут спасења. Због тога би изабран за епископа у кипарском граду Киринији. Но када наста гоњење на хришћане у време безбожнога цара Ликинија и кипарскога кнеза Савина, зажеле свети Теодот да буде мучен за Христа. И он смело осуђиваше незнабошце, изобличавајући њихову заблуду, а проповедајући Христа Бога.

Чу за то кнез Савин, па нареди да ухвате Теодота и доведу ма мучење. Сазнавши за то кнежево наређење, архијереј Божји не хтеде чекати да дођу по њега, већ одмах сам оде кнезу, изађе иред њега, и рече: Ја сам кога иштеш. Не сакрих се од тебе, нити сам силом доведен, него добровољно дођох да проповедам Христа Бога мог – истину, коју не треба крити већ објављивати. А изобличићу ништавност и немоћ вашег безбожја. Но није потребно много доказивати вашу немоћ. Та ви сте све незнабошце града и сву војску кренули због једног хришћанина. То показује да сте немоћни, и плашљивији од жаба. Боје се демони једнога човека, јер је слуга Христов, и труде се да вам он не измакне из ваших крвничких руку, и поведе борбу против њих, и победи њихову немоћ, придобивши оне који им служе и имају празно уздање у њих.

Не подносећи такво изобличавање, кнез нареди да светитеља немилице бију сировим жилама. Бијен врло дуго, он давидовски говораше: По леђима мојим ораше грешници, наставише безакоње своје (Пс. 128, 3). А када слуге престаше да бију мученика, кнез му рече: Видиш шта ти донесе твоје причање и дрскост. Светитељ одговори: Када би очи душе твоје биле просветљене, ја бих ти показао шта ми донесе моје јунаштво које ти називаш дрскошћу. Али, пошто си слеп, због тога не можеш да видиш блага која ме очекују. Но од свега тога схвати бар то да ја, загледан у небеске награде уготовљене Христовим мученицима, остајем за време мучења непомичан, и не осећам муке. Јер моје духовно весеље у Богу надвлађује све телесне болове.

Кнез Савин рече: Гордиш се, Теодоте, и обмањујеш слушаоце, али мене не можеш обманути својим речима, јер ћу ја тело твоје дотле ударати на муке, док не будеш исповедио власт богова наших. Светитељ одговори: Ударај ме на какве хоћеш муке, скупи сву своју крвничку силу против тела мог, и тек ћеш онда сазнати силу војника Христовог, и видети ко је јачи: моји мучитељи или ја мучени. Кнез на то рече: Не знаш ли да ми царска наређења дају овлашћење, да ти тело ранама издробим и потпуно те уништим? Светитељ одговори: Ја таквоме служим Богу, који ме начини од царева царскијим и од кнезова силнијим. Због тога сада говорим теби као робу, и сматрам те беднијим од сваког заробљеника. Не марим ни од каквих мучења с помоћу Бога мог, који нас је научио да сву житејску љубав сматрамо као сено и плеву и ђубре. Не мисли, дакле, да ћеш ме уплашити својим надменим и грозним претњама. Хвалиш се да имаш власт над телом мојим. Но такву власт имају и разбојници што по пустињама живе. Јер кад некога ухвате на путу, муче га по својој вољи. И ти сада сматраш себе за веома моћна човека, уздајући се у свој безакони мач, јер си своју закониту власт претворио у насиље: блудницама и човекоубицама опрашташ, а казну коју они заслужују преносиш на невине побожне људе.

Кнез се на то силно разгневи, и нареди да мученика нага вежу за дрво мучења, па му онда оштрим гвозденим справама стружу ребра. А страдалник Христов, немилосрдно струган, трпећи болове, мољаше се Богу говорећи: Господе Исусе Христе, Створитељу васцеле видљиве и невидљиве твари, Ти си смрт заробио, ад разрушио, на крсту поглаварства и власти преиоподње умртвио и кнеза овога света изобличио, а светим апостолима Својим вишњу силу подарио и од напасти их сачувао; Ти си некада дечаку Давиду победу над џином Голијатом даровао, и у вавилонској пећи пламен обуздао да не нашкоди телима светих Младића Твојих, хладном росом огањ расхладивши; Ти и мене укрепи у овим мукама, јер знаш људску немоћ, снага наша је немоћнија од паучине, и сила наша слабија од краткотрајног цвета. Дај славу имену Твом, Господе, и подај силу немоћи мојој, а развеј силу оних што устају на свету паству Твоју, да увиди цела земља да си Ти једини Бог вишњи који даје онагу и силу онима што се у Тебе уздају. – Док се светитељ тако мољаше, крволочне слуге му толико остругаше тело, да су се кости виделе. Затим нареди кнез да га скину с мучилишта и одведу у тамницу.

Вођен у тамницу, светитељ викаше кроз град говорећи: Ви који ме видите где овако страдам, схватите да ја страдам не без наде, јер у Христа Бога постоји награда за мученичке патње, коју и ја очекујем. Када пролазни цар земаљски одликује и награђује своје војнике који се за њега јуначки и храбро боре и проливају крв своју, а славно пале у борби слави по књигама и овековечује изображавајући ликове њихове, утолико више наш Подвигостројитељ, Вечни Цар небески, своје војнике и подвижнике одликује и награђује у овом животу, а при васкрсењу учиниће их наследницима царства Свога. То сведоче чесне мошти светих Мученика који су се раније подвизавали, јер их побожно поштују сви благоверни и сматрају их драгоценијима од свих ствари и скупоценијима од свих богатстава на земљи. И тим поштовањем које им се одаје на земљи, изображава се поштовање и слава које душама Мученика одају на небу Бог и Анђели Његови.

То и многе друге ствари говораше светитељ, док је сав народ ишао за њим до тамнице. У тамници остаде пет дана, па га кнез опет изведе преда се на суд. И рече кнез мученику: Ја држим да није потребно да те још мучим, да би се уразумио. Доста ти је оно прво мучење. Ти си искусио сву страхоту његову, зато пристани да се поклониш боговима нашим, ако не желиш да се оно понови. Останеш ли упоран, примораћеш ме да те ставим на најтеже муке. Послушај ме, да би се спасао тих мука.

Свети Теодот му одговори: Ти не схваташ, бедниче, да иако се распаде тело моје од мучења и иструлеше ребра моја од рана, ипак и сада храбро дођох, и готов сам да претрпим све што ми будеш урадио, док не скончам подвиг течења свог, да бих од Господа мог Исуса Христа примио спремљени ми венац правде.

Кнез рече: Не спомињи овде распетога, јер скврнавиш ову судницу. Свети Теодот одговори: Безумниче и погани прљавко, ти сматраш да не скврнавиш ово место помињући своје погане н свескверне богове, а кад ја помињем пречистог Господара мог, Христа цара и Господа свих, теби је тешко да слушаш, и хулиш, и жалиш се да се судница твоја тобож окврнави спомињањем имена Христова. Ти не можеш да слушаш страшно име Христово, јер те мука спопада чим се помене пречисто име његово. Тако су и ђаволи, које ви поштујете, патили, и нису могли да подносе муке које су их спопадале од појаве Христове, те су вапијали: Шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? дошао си пре времена да нас мучиш (Мк. 1, 24; Мт. 8, 29). Није дакле чудо што и ти не подносиш име Христово, јер си сродан ђаволима, служећи им од прадедова својих, и подражавајући их.

Кнез Савин рече: Држао сам да ћеш бити кроткији после првог мучења, и да ћеш ме послушати, јер те призивам спасењу, али ти си постао гори. Но пошто се и даље препиреш с нама, и вараш срце своје као да за Христа трпиш, то ћу те ја ставити на неку нову муку, и савладаћу те, и показаћу да ти ништа неће помоћи твоја нада на Христа. Јер ти неће помоћи та варалица, у кога уздајући се ти срљаш у муке.

А свети мученик одговори: Када бих ја трпео ово ради човека, био бих беднији од вас безбожника, и не бих имао никакву светлу наду на будући живот. И не бих могао до краја поднети толика мучења, да моје очи нису уперене на небеско царство, у коме се сврх заслуга добија велика награда од Христа, истинитог Бога. Шта дакле? Да не претрпим ли веће муке помоћу Христовом, ради обећаних вечних блага? Види у мени помоћ Христову, и увери се да се у Њега уздам. Јер, покриван Његавом божанском руком, ја се не бојим твојих мука. И никакво ми страдање није тешко. Ако земљано тело и одстрадава своје, али ум, утврђен у Богу, остаје непоколебљив.

Тада кнез Савин нареди да се донесе гвоздени кревет, пружи по њему светитељ, и наложи ватра под креветом. А када страдалник претрпе и ову муку, удиви се кнез, и упита га: Откуда у вас хришћана толико немилосрђе? Како се можете смиловати на другога, када нећете да се смилујете на себе? или како можете имати милосрђа за другог, кад га немате за себе?

Свети Теодот одговори: Не знаш природу човекољубља, а говориш о милосрђу. Онда ћу ти изразити благодарност, када ме осудиш на смрт, и тако пошаљеш из овог пролазног живота у небеско царство. У ствари, ти желиш да ме узвисиш: јер што ме више мучиш, ти ми израђујеш већу награду. Ако хоћеш да покажеш милосрђе према мени, онда ме преко разних мука отпусти из овог живота. Стави ме овде на велике муке, да бих тамо добио венац правде. Измучи ме до смрти, да савршен подвижник отидем и Подвигостројитељу моме – Христу, како би ме сви свети Анђели примили радујући се и веселећи се.

Кнез рече: Ја ћу те начинити савршеним подвижником, када будем измислио друге, најстрашније муке за тебе. На то мученик Христов одговори: Када би ти знао доброту Бога мог, у кога се ја надам, да ће ме због ових краткротрајних мука удостојити вечнога живота, ти би и сам пожелео да пострадаш за Њега овако као што ја страдам. Али, пошто вам ђаволи, које ви поштујете, окаменише срца, те се ничему после овог живота не надате, због тога упадосте у сујету овога света, и временско и пролазно претпостављате вечном.

Чувши то, кнез се зачуди и рече: Говораху ми неки за тебе да си простак, а ја сада видим да си ти велики препредењак. Свети Теодот одговори: Када Христос у мени говори, који ми говорници могу противустати? Знај дакле, да су ти истину казали они који ти рекоше за мене да сам простак. Но благодат Христа мог која се подвизава самном, она ме учи шта да говорим, она ме укрепљује да и муке трпим, олакшавајући ми болове за време мучења.

Кнез рече: Нећу те штедети, Теодоте. Светитељ одговори: Чини што хоћеш, јер сам ја на то готов. Тада кнез Савин нареди да му клинце забију у ноге, и да га онда војници гоне. И када му клинце забијаху у ноге, он, подигавши руке своје к небу, говораше: Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што си ме недостојног удостојио да будем заједничар страдања Твојих. Откуда мени одбаченоме да дође толика благодат Твоја? Ево, већ као да на небо узиђох. Благодарим Ти, Спаситељу мој, што си ме избавио од гонитеља душе моје! Нека се, Господе Христе, име Твоје прослави у телу мом, јер си Ти живот мени, Сине Божји, и умрети за Тебе – добит је за мене. Препоручујем Ти оне што страдају ради имена Твог. Буди им помоћник! И нареди овој бури да престане. Растерај оне што устају на свету Цркву Твоју, да би Те у миру прослављали људи Твоји вавек.

Онда присутним хришћанима рече: Браћо, мој се подвиг завршава, и близу је венац, залог правде моје, који ће ми дати Исус Христос. Он би распет мене ради, а ја тело своје дадох на муке Њега ради; Он умре мене ради, да ме избави од трулежи, а ја умирем Њега ради, да се удостојим Његовог царства. О велике благодати Христове! јер за краткотрајно страдање Њега ради Он узвраћа неисказаним благом неизмерно више: страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се јавити (Рм. 8, 18).

И тако, поткован клинцима, свети Теодот трчаше путем гоњен од војника. А многи од незнабожаца, видећи такво трпљење његово, и слушајући слатке речи његове, вероваше у Христа, и јавно се ругаху поганим идолима, и мучитеља укораваху, а име Христово прослављаху. Сазнавши за то, кнез Савин нареди да светитеља опет вргну у тамницу, да не би, рече, својим чаробњачким учењем обмањивао народ. И договараше се кнез са својим доглавницима, којом би смрћу погубио мученика.

Пошто прође много дана, ране светог Теодота почеше гнојити. И сви благоверни хришћани долажаху, те чистим платном отираху ране његове. Потом, пошто Константин Велики силом Крста победи Максенција и објави слободу свима хришћанима, стиже наређење од њега да престане гоњење хришћана и да се пусте сви који су под судом ради Христа. Чувши за то, свети Теодот се веома ожалости што ће бити пуштен, јер је желео да у мукама умре за Христа. А кад би пуштен, поврати се онако измучен на свој положај у Киринију, и би на престолу свом још две године. Потом усну у Господу, 320 године, и двоструки венац, светитељства и мучеништва, доби нз деснице Христа Господа, који увенчава своје подвижнике у вечној слави, које нека се и ми удостојимо молитвама светог свештеномученика Теодота, а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме слава са Оцем и Светим Духом вавек, амин.

Fuente: crkvenikalendar.com

Pravoslavie.cl