Свети Севастијан Џексонски: Проповеди у Руској цркви

Децембар, 2021.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у издању Издавачке фондације Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке, објављена је књига „Проповеди у руској цркви“ Светог Севастијана Џексонског. Књига је објављена поводом празника Светог Севастијана Џексонског који се прославља 30/17. новембра и трећа је у низу књига о овом Светитељу. Превод са енглеског језика сачинила је Сања Симић де Граф.

Књига „Житије Светог Севастијана Џексонског, првог српског православног апостола у Америци“, аутора јеромонаха Дамаскина, објављена је 2018. године заједно са Издавачком установом „Севастијан прес“ Епархије западноамеричке, а у преводу Иване Милачић. Друга књига под називом „Житија светих и изабране проповеди“ Светог Севастијана Џексонског објављена је 2019. године у преводу Јелице Вуковић.

Ово трокњижје значајно ће допринети упознавању верника Српске Православне Цркве и јавности са животом и делом нашег новог Светитеља и великог православног мисионара. У предговору књизи Свети Севастијан Џексонски наводи и следеће:

У овој књизи пружам углавном свима читаоцима енглеског говорног подручја, нарочито Американцима, богословско и морално излагање путем предавања и проповеди Источне православне апостолске цркве, која је општепозната под називом Грчко-Руска црква, омогућавајући им на тај начин да сазнају стварну праксу и учење Цркве која се утемељила на Западу, не одвојивши се од њеног порекла на Истоку, и којој је једино Исус Христос глава…

Спремни смо да признамо, а понекад и да на брзину усвојимо, резултате великих достигнућа западњачког ума и духа у овоме свету; али кад је у питању вера Истока, она је, као што је увек и била, извор и колевка свега најчистијег, најузвишенијег и освећујућег. Можда неком набуситом западњачком духу то изгледа претеран исказ, али ће бар, и нужно, окренути своје очи ка Истоку и схватити изреку: Ex Oriente Lux! (Светлост долази са Истока!).

Севастијан Дабовић, свештеник Свете Православне Цркве, Сан Франциско, на празик Пресвете Богородице Казанске, 1899.

Протођакон Радомир Б. Ракић, редактор и лектор ових књига је у свом предговору, између осталог, написао следеће:

На десет година после блаженог престављења Светог Севастијана у манастиру Жичи (17. новембра 1940), ондашњи владика жички Николај је забележио да је Свети Севастијан „задужио сав српски народ, нарочито све Србе и све српске организације у Америци”, па се пита да ли му треба споменик или знак почасти на америчком тлу, и додаје да њему лично није потребан, али је потребан „његовом народу, његовим потомцима”. Владика истиче да српски народ треба да „пројави своју традиционалну благодарност овом изузетном Србину, оцу Севастијану Дабовићу”…

Наш српски народ треба да је поносан и благодаран Богу што нам је подарио Светога који је први рођени свештеник на америчком тлу! Није приспео тамо да би се као други пастирски старао о својим сународницима који су раније били засновали своје огњиште у Америци, па пошли за њима, а истовремено се бавили мисионарским радом међу неправославнима, као што су Свети: Јувеналије, Герман Аљаски, Петар Калифорнијски, Инокентије Московски, Алексије Тот, Рафаило Бруклински, Тихон Свештеноисповедник, Јован Санфранциски, а међу њима касније и светитељи нашег рода: Николај Жички, Варнава Хвостански и Мардарије Либертивилски…

Сам Свети Николај је навео да је Свети Севастијан 15 пута прешао Атлантски океан, девет пута препловио је Тихи океан, боравио је у Јапану ради помоћи око организовања мисионарског рада у Земљи излазећг сунца, а много пута је боравио у Србији, и то све при оним саобраћајним средствима, тако да својом ревношћу подсећа на Светог апостола Павла, „апостола незнабожаца”… Америку је прокрстарио: проповедао је, богослужио, држао предавања, ступао у контакт као први с православним живљем у појединим градовима, посебно с рударима, па је као плод тог његовог рада подигнута прва српска црква посвећена Светом Сави и освећена давне 1894. године. И овај датум је ушао у историју Православља на америчком тлу! И овиме треба да смо поносни!

Књиге су објављене уз подршку породица Сергија и Марка Дабовића из Сасовића, општина Херцег Нови, сродника Светог Севастијана Џексонског и Марка Кљајевића, адвоката из Београда.