Свети апостоли: Прохор, Никанор, Тимон и Пармен

По Вазнесењу Господњем и по силаску Светога Ауха на апостоле знатно се увећа број верних у Јерусалиму; стога по савету апостола, који у то време борављаху у Јерусалиму, бише изабрани за ђаконску службу седам угледних људи, пуни Духа Светога и премудрости: Стефан, Филип, Прохор, Никанор, Тимон, Пармен и Никола Антиохијанин. И свети апостоли, помоливши се Богу метнуше руке на њих и поставише их за ђаконе (Д.А. 6, 1-6).

Од ових изабраних ђакона свети Првомученик Стефан празнује се засебно 27 децембра, а Филип 11 октобра. Никола Антиохијанин није ушао у ред светитеља због своје јереси. Остала четворица немају посебних дана празновања, него их света Црква све заједно празнује у данашњи дан, иако су скончали у разна времена и у разним местима апостолски проповедајући Христа и мученичком смрћу запечативши своју проповед.

Свети Прохор је најпре са осталим саученицима био сапутник светог врховног апостола Петра (још до Успенија Пресвете Богородице). Потом је апостол Петар поставио светог Прохора за епископа града Никомидије у Витинији, као што то блажени Симеон Метафраст казује у Житију светог апостола Петра под 29 јуни. После пак Успенија Божије Матере свети Прохор је дуго време био сапутник светог апостола Јована Богослова и заједничар његових трудова; заједно с њим пропутовао је многе крајеве, заједнички подносећи страдања и муке од незнабожаца за Еванђеље Христово; с њим је и на острву Патмосу био заточен, где је записао оно што је свети Јован Богослов по откривењу Божјем њему устима својим говорио. После тога свети Прохор се понова потруди у Никомидији, где он би први епископ, обраћајући ка Христу Богу заблуделе људе и умножавајући новосабрану цркву. А када дође у Антиохију, свети Прохор мученички сконча, убијен од незнабожаца због проповедања Христа.

Свети Никанор пострада у исти дан када свети Првомученик Стефан би камењем убијен; у то време беше велико гоњење на Цркву јерусалимску, и свети Никанор би убијен заједно са две хиљаде људи који беху поверовали у Христа. Начин на који је он убијен спомиње се у Канону: заклан од Јудејаца као јагње, он би принесен на жртву Христу Богу (Канон, песма 4, 6 и 7).

Свети Тимон би постављен од светих апостола за епископа града Бостре у Арабији. За проповедање имена Христова он много пострада од Јудејаца и Јелина; би бачен и у ужарену пећ, али изађе из пећи ни најмање неповређен огњем. По римском Мартирологу, свети Тимон пошто изиђе неповређен из пећи, би распет на крсту.

Свети Пармен са пламеном вером обављаше поверену му од светих апостола проповедничку службу; на њихове очи он умре, и они га рукама својим сахранише и умерено оплакаше. Међутим, неки тврде да је он мученички скончао и овенчао се венцем мучеништва.

Извор: crkvenikalendar.com

Pravoslavie.cl