Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици посјетили гости из Аргентине

Од свечаног освећења у октобру 2013. године, Саборни храм Христовог Васкрсења се из године у годину утврђује и потврђује као мјесто које сабира не само народ у Црној Гори, па не само и на Балкану, већ сабира разне народе, који долазе из свих крајева свијета, са свих меридијана.

Ето, баш данас, у четвртак, 22. септембра, Саборни храм Христовог Васкрсења су посјетили наши драги гости из Аргентине.

Тачније, Храм је посјетило њих четрдесет.

Путеводитељ ове групе дивних људи, очигледно гладних и жедних родне груде њихових прадједова – јесте свештеник Бранко Станишић који нам долази из града Мађагај, који припада провинцији Ћако.

Она се налази у сјеверно-источном дијелу Аргентине.

Свештеник Бранко Станишић је клирик Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке и служи у поменутом граду, при храму посвећеном Светом Николају Мирликијском Чудотворцу.

Како се већ и да наслутити, када говоримо о овим нашим драгим посјетиоцима, схватамо да је ријеч о људима који нису странци – изворни аргентинци, већ су махом поријеклом управо са ових простора – дакле, њихови коријени су из Црне Горе.

Па је тако међу њима било : Поповића, Јовановића, Маџгаља, Стојановића итд.

У Аргентину су људи са наших простора одлазили од краја деветнаестог, па све до 50-тих и 60-тих година прошлог вијека (најприје као економска, а послије II свјетског рата, углавном као политичка емиграција).

Оно што је такође интересантно јесте да многи од њих који су данас посјетили Саборни храм, како већ казује отац Бранко, нису овдје по први пут, већ су прилично добро упознати и са историјатом нашег Саборног храма као и са његовом љепотом.

Управо ти људи се већ пар година уназад радо враћу Црној Гори и овоме Светоме Храму, а савјетују и њима блиске људе да га посјете.

Те је уз њих било и оних који су данас Саборни храм у Подгорици посјетили по први пут и одушевили се оним и што су чули о Храму а и видјели.

Овдје у Саборном храму, дочекао их је и поздравио секретар поменутог храма – протојереј Мирчета Шљиванчанин, изразивши притом радост услијед њихове посјете, истичући и дубљи значај Саборног храма, као Храма који јесте слика и прилика и саме вјере Православне која чини човјека хришћанином – једнаким у срцу, у уму и у души, ма гдје он живио и ма гдје се тај неко налазио у овом непрегледном земаљском шару.

Јер, по ријечима оца Мирчете : без обзира на удаљеност, Црква Христова Православна, пребива у истој вјери, у истој истини, у истој нади и у истој љубави.

Треба напоменути и то да је отац Бранко са својом групом већ посјетио и Цетиње и Цетињски Манастир, као и све његове светиње, примивши том приликом уједно и благослов од Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија.

Затим су данас посјетили наш Саборни храм, а како су нагласили – импресионирани љепотом Храма, они ће наставити даље према манастиру Морачи и остаће наредних 9 дана у Црној Гори, а онда настављају са обиласком светиња Божијих према Херцеговини и Србији.

Што се тиче парохија Српске Патријаршије у Јужној Америци, оне су до маја 2011. године биле под пастирском бригом Преосвећеног Епископа источноамеричког др Митрофана, а посљедњих тих година се указала црквена потреба за оснивањем нове Епархије за Јужну Америку, што је Сабор тог прољећа и учинио.

У складу са одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, са тог мајског засједања о оснивању нове Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке са сједиштем у Буенос Аиресу, за Епископа-администратора новоосноване епархије до избора и устоличења епархијског архијереја, постављен је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Митрополит је по самом доласку у ту Епархију, упознао домаћине са тиме да Српска православна црква има своју матичну јурисдикцију на просторима бивше СФР Југославије и да се много православних вјерника са тих простора, у посљедњих 150 година, настанило у Аргентини, те да оснивање Епархије има за циљ да ојача везу тих вјерника, најприје са православном вјером, али и са њиховом матицом.

Поменуо је такође и последице које је комунистичка владавина оставила на Српску православну цркву, али и њену велику духовну и материјалну обнову последњих двадесетак година.

Протеклих пар година на мјесто архијерејског замјеника мјестобљуститеља Епархије буенајреске и јужно-централноамеричке, постављен је архимандрит Кирило (Бојовић), који је и коначно 31. јула ове године и хиротонисан у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици у чин Епископа диоклијског (што је титула викарног Епископа) од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, па је самим тим постао епархијским архијерејем којег је дочекала ова Епархија од великог значаја.

Оснивање Епархије буенајреске и јужно-централноамеричке наше Православне Цркве и обнављање мисије апостолске на тим просторима, покренуто тврдом Божјом вјером и бодрим духом Митрополита Амфилохија, а сада настављено од стране новоизабраног Епископа диоклијског Кирила – показало се као суштинско и крајње неопходно у процесу враћања идентитета и духа нашег народа у далеким предјелима Јужне Америке, који је пријетио у једном тренутку да се у потпуности асимилује и угаси.

Тако се као истинити чувар духа и предања и идентитета народа показује управо онај организам који је одувијек представљао поуздан и сигуран сасуд вјере и идентитета нашег народа кроз историју.

А то је одувјек била недвосмислено и неупитно јасно – Црква Божија.

Борис Мусић

www.mitropolija.com