Прелазак из једне врсте верника у другу

Протојереј-ставрофор Србољуб Милетић

Поводом „Петиције за ревизију изучавања теорије еволуције“ јавним апелом се огласио и део професора Богословског факултета, међу којима је наводно, чак и један епископ СПЦ.

Они тврде да „осећају обавезу и потребу“ да јавности и надлежним институцијама представе своје ставове. Да ли и верни људи, који верују Господу Христу, Светом Писму, Цркви и свим светима, спадају у ту „јавност“ није јасно. Једино је јасно да су оваквим „ставовима“ многи верујући људи били шокирани и огорчени, јер су ти професори, наводно православног богословља, у светлу својих ставова „решили да апелују на надлежне институције, првенствено Народну скупштину и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, да не реагују на поменуту петицију покретањем икаквог процеса који би довео у питање изучавање теорије еволуције у оквирима основног, средњег и високог образовања у Републици Србији.“ Они наводно, желе да обезбеде аутономију науке, која „не сме бити затворена у оквире догме…“

Постоје многе научне теорије, које нису ништа мање „научне“ од фамозне теорије еволуције. Али, зашто се једна одређена „научна теорија“ толико промовише и фаворизује, на рачун свих других? У теорију се једино може веровати. Очигледно је да сама „научност“ ове теорије, као таква, није довољан разлог за толику острашћеност, што наводи на помисао да код њених верника постоје и неки други разлози, осим тзв. научних… Али какви разлози би могли постојати код оних, за које смо мислили да верују да је свет и човека створио Бог, да пружају подршку веровању да су они сами и све остало око њих, настали само слепим случајем?

Не постоји доказ за прелазак из једне у другу врсту

Општеприхваћен назив у научном свету јесте: „Теорија еволуције“. Реч „теорија“ значи претпоставка, хипотеза, мишљење, спекулација, веровање, теорема, убеђење… У науци се овај израз употребљава за претпоставке за које нема доказа у складу са научним стандардима.

Теорија еволуције се састоји од спекулација на тему о ономе што еволуционисти замишљају да се наводно догодило пре много милиона година. Нема начина да се било каквим научним методом данас то може доказати. Стога вера у теорију еволуције заиста представља значајан феномен, можда и због тога што се то веровање страствено брани и заступа од стране разних естаблишмента.

Међу безбројним фосилима из различитих епоха недостају било какви прелазни облици из једне документоване врсте у другу. Упркос томе, неки научници говоре да је еволуција сувише спора да бисмо је видели на делу. Водећи еволуционисти признају очигледан недостатак доказа, то јест, да формирање нове врсте, било којим механизмом, до сада никада није примећено ни документовано.

Да је еволуција стварно постојала, морао би постојати огроман број прелазних облика из једне врсте у другу врсту. Еволуционистима не само да недостаје потребан пример преласка од мајмуна у човека, већ не постоји ни један други пример прелазне фазе било које врсте живих бића у било коју другу врсту. Ипак, еволуционисти једноставно тврде да тога нема јер су сви примери изумрли. Међутим, на свету не постоји ни један једини фосил прелазног стадијума. У недостатку било каквог доказа они спекулишу и граде тзв. „научну“ теорију на варијацијама унутар једне исте врсте. Постоји много разних облика паса, али сви припадају истој врсти. Нема ни једног примера преласка из једне врсте у другу врсту.

На свету има скоро осам милијарди људи и ни један човек није исти као било који други зато што нам је Господ подарио богатство гена. А сви сасвим јасно припадамо једној истој врсти, без обзира на све варијације и разлике. Еволуција и варијације унутар једне исте врсте су две сасвим различите ствари.

У недостатку било каквих научних доказа до сада је било сијасет научно доказаних кривотворина, лажних доказа, као на пр. састављања лобање тзв. „missing link-a“ (карике која недостаје) од делова разних лобања. На изненађење многих, чак су и поједини научници са репутацијом учествовали у кривотворењу, у циљу превазилажења сасвим разумне и основане сумње у исправност теорије еволуције. Ово је додатни проблем који сасвим разумно ставља под сумњу једну овакву теорију. Стога Ернст Маир, доајен еволуционизма, дугогодишњи професор биологије на Харварду, наводи да је еволуција само једна „једноставна чињеница“ и слаже се да је то „историјска наука“ за коју „закони и експерименти представљају неодговарајуће технике којима би се она могла објаснити. Еволуцију заиста, никада не можемо видети на делу.“ (Ernst Mayr: Darwin’s Influence on Modern Thought, Scientific American, Vol. 283, July 2000, p. 83.)

Додуше, можда би се могло рећи да овај Јавни апел неких професора Богословског факултета уствари, представља доказ преласка из једне врсте верника у другу врсту верника. Једино што можда није довољно научан, па се неће моћи изучавати у оквирима основног, средњег и високог образовања у Републици Србији!?

Ко је разуман а ко не?

Aко родитељи желе да им дете буде побожно, они га уче да је Бог створио овај свет, човека и животиње по својим врстама. У школи, то исто дете ће учити „научну теорију“ како је свет настао из „великог праска“, живот из некакве „исконске супе“, а човек од мајмуна. Шта ће то дете мислити и шта закључити? Ако је то научно доказано онда – мора да је истина. Према томе, Библија је мит, бајка, а Бога нема, као ни Деда Мраза. Тако је један од водећих еволуциониста, Џулиен Хаксли, изјавио да је „Дарвинизам уклонио идеју о Богу као Творцу из сфере разумне дискусије“. Сходно томе, по Хакслију, ако неко још увек верује у Бога он није разуман!

Неко ће рећи, па многи су ишли у школу, учили ову теорију и још увек верују у Бога. То није проблем. Међутим, јесте. Ако човек макар мало проучи Свето Писмо и потом теорију еволуције, није потребно да буде научник или велики мислилац, да би уочио непомирљиву разлику. Немогуће је веровати Светом Писму и неодарвинистима истовремено. Једна од ове две вере се, пре или касније, мора одбацити у потпуности.

Дарвинизам већ више од сто година производи агностике и атеисте. Ако човек поверује да је он сам, и све око њега, само производ слепих процеса у природи, како Дарвинизам учи, онда мора Библију, заједно са свих десет Божијих заповести, да прогласи за бајку, као и Јеванђеље, које не би имало смисла у бесмисленом свету којим би владали некакви неразумни закони.

Али, од Дарвина до данас, наука је много напредовала. Дарвин није знао ништа о генима и у његово време генетика није постојала. Данас знамо да гени не дозвољавају зебри да роди кенгура, јер она нема те гене. Али, еволуционисти су се досетили мутације као некаквог одговора на проблем који им представља генетика. Једино се нису досетили да свака мутација одузима, а не додаје гене. Не постоји доказ да се број гена код мутације икада повећао. Он се по правилу увек само смањивао. Другим речима, мутације одузимају, а никада не додају функције. Еволуционисти кажу да и од тога има бенефиција. Али, то би било исто као када бих ја изгубио ногу и тај губитак прогласио бенефицијом јер никада нећу добити гихт!

Данас је научни свет много више регулисан (контролисан) него у Дарвиново време. Много је мање слободних и независних научника. Факултети, лабораторије, истраживања, институти, пројекти, зависе од новца које на овај или на онај начин, преко овога или онога, добијају од светске плутократске елите. Стога се бојим да је наука изманипулисана и злоупотребљена од стране институција које је финансирају и тако усмеравају интересовање и креирају мнење у научним круговима, исто онако као што и политичари усмеравају и манипулишу оне који од њих зависе.

Што се мене тиче, не пада ми на памет да верујем у једну такву теорију. Верујем Светом Писму да је Господ створио човека и сав свет, видљиви и невидљиви. Верујем и миленијумском искуству Светих Отаца, небројених и најугледнијих људи, који сведоче да је Бог створио овај свет и човека по своме лику. (1. Мојс. 1, 26) Као што Бен Хобринк закључује у свом делу Еволуција – јаје без кокошке: „Ми смо једино Његово створење које поседује вечни духовни живот и слободну вољу. Наша трагедија се састоји у томе што ми, пошто смо слободни, стално чинимо неправилан избор, због чега скрећемо с пута и губимо везу с Богом. Само кроз Исуса Христа можемо поново да се вратимо на прави пут и да остваримо циљ нашег постојања на земљи – да постанемо пријатељи са својим Творцем!“

Извор: „Фонд стратешке културе“

Pravoslavie.cl