Патријарх српски г. Порфирије устоличен у Пећкој Патријаршији

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је светом Литургијом у древном манастиру Пећкој Патријаршији уз саслужење Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Jована; високопреосвећених митрополита дабробосанског Хризостома, црногорско-приморског Jоаникија, будимпештанског и мађарског Илариона из Московске Патријаршије и преспанско-пелагонијског Петра из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије; преосвећене господе епископа сремског Василија, будимског Лукијана, бачког Иринеја, жичког Јустина, врањског Пахомија, шумадијског Јована, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, диселдорфског и немачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, горњокарловачког Герасима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, нишког Арсенија, далматинског Никодима, осечкопољског и барањског Херувима, ваљевског Исихија, шабачког Јеротеја, западноевропског Јустина, стобијског Давида, ремезијанског Стефана, мохачког Дамаскина, марчанског Саве, брегалничког Марка.

Саслуживали си и изабрани епископи новобрдски архимандрит Иларион, јегарски архимандрит Нектарије и топлички протосинђел Петар; као и архимандрит Прокопије Тајар из Антиохијске Патријаршије, игуман дечански архимандрит Сава, презвитер Срђан Перић и протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић, у молитвеном присуству директора Патријаршијске управне канцеларије архимандрита Данила, главног секретара Светог Архијерејског Синода архимандрита Нектарија, свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и сестринства манастира Пећке Патријаршије на челу са игуманијом Харитином.

На крају торжественог богослужења, по традиционалном последовању обављен је свечани чин устоличења Његове Светости г. Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећких и Патријараха српских. Синодски акт о увођењу Његове Светости г. Порфирија у трон Архиепископа пећких и Патријараха српских прочитао је Преосвећени Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, члан Светог Архијерејског Синода. У акту се наводи:

-У име Оца и Сина и Светог Духа, једносушне и животворне Тројице, сагласно вековном устројству и канонском предању Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Божје; на основу члана 42. и 43. Устава Српске Православне Цркве, изборни Сабор Српске Православне Цркве, под председништвом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, као најстаријег присутног по рукоположењу Архијереја, на својој седници од 18. фебруара 2021. године изабрао је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, својом одлуком бр. 789/зап. 517 од 23. јуна 2022. године, усвојио је предлог новог поглавара Српске Православне Цркве, Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, да се свечани чин Његовог устоличења у древни трон Архиепископа пећких и Патријараха српских обави у току Свете Архијерејске Литургије у петак 14. октобра 2022. године, у великој лаври Пећкој Патријаршији, вековном седишту српских Патријараха, уз учешће Архијереја наше помесне Цркве, клира и народа Божјег православног. Извршавајући ту Синодску одлуку, ми данас, у овај одређени дан Господњи, устоличавамо, ево, као 46. Архиепископа пећког и Патријарха српског, Његову Светост г. Порфирија у славни осмовековни трон Архиепископа пећких, у славу Тројединог Бога, а за утврђење и унапређење јединства, сведочења и мисије Цркве Христове у савременом свету. Амин, Боже дај!

Патријарха српског г. Порфирија у древни трон пећки увели су високопреосвећена господа митрополити дабробосански Хризостом и црногорско-приморски Јоаникије који су Његовој Светости том приликом уручили патријарашке инсигније.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 14. октобра 2022. године, на празник Покрова Пресвете Богородице,  на устоличењу у Пећкој Патријаршији

У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо архијереји, презвитери, монаси и монахиње, Преузвишени Надбискупе београдски Станиславе Хочевару, сви по реду и чину драги гости, верни народе Божји, мноштво разлога сабрало нас је данас у ово вековно седиште српских архиепископа и патријараха, стециште теолога, књижевника, уметника и најумнијих Срба минулих времена.

Мноштво  је повода и разлога, а само је један најважнији, један једини, без којег не би постојао и не би био могућ нити један други. Тај главни разлог је да нас је Пресвета Мати Божја овде сабрала да на празник Њеног Покрова, празник којим обележавамо не један догађај из Њеног живота, као што то обично чинимо на друге Богородичине празнике, већ један догађај из нашег живота, из живота наше Цркве, догађај Њеног чудесног јављања у Цариграду 911. године, када се часним својим Покровом надвила над окупљене вернике, указујући им се прекрасна у свом сјају у лепоти небескога постојања ка коме нас води и за које се за нас Богу моли. Тај прекрасни Покров чудесног ткања, утеха је и радост хришћанима и свим људима добре воље кроз векове и знак сведочанства старања Богоматере за оне који је молитвено призивају.

Прослављање празника Покрова Пресвете Богородице нас православне Србе, као и све друге хришћане, увек изнова радује напросто због тога јер изнова схватамо и подсећамо се да смо Народ Божји, да Богу припадамо и да Његов благослов спасења имамо, да смо у заједници са свима Светима, да имамо Дом Очев – Цркву нашу, али да истовремено припадамо и породици, и нашем народу, и друштву, али и заједници свих народа света.

Тако је Пресвета Богомати – Пећка Красница, како је народ ових крајева зове по предивној чудотворној икони пред којом се молимо у овдашњем храму Њој посвећеном, учинила да  наш данашњи Сабор буде света Литургија коју смо служили за спасење света, за спасење свега створеног, за спасење човека, за спасење читавог људског рода. Дакле, света Литургија, која је и икона и присуство Царства Божјег међу нама, главни је разлог због којега смо данас овде. То је главни разлог због којега је српски Патријарх данас овде: да се заједно са вама моли за све људе, за заједницу љубави, мир и добро које Христос Господ жели и Пресвета Мати Његова.

Све вас овде сабране, али и све који су у духу са нама, где год да се налазе, са овога светог места позивам да се молимо за све људе – и за наше сународнике, али и све са којима живимо овде на овим просторима, укључујући пре свих браћу Албанце, да градимо мир. Градимо заједно мир као што су градиле српске породице са албанским породицама, које су и у добра и у зла вемена чувале ову пећку светињу и свете Дечане. Ти су честити Албанци, без обзира на то што су били муслимани, или баш можда због зато што су били муслимани, искрено верујући људи, знали за моћ молитве, знали да се у православним светињама моли и за њих и њихову децу и да Бог, као апсолутна љубав, не гледа на то ко је ко, већ да су сви Божја деца.

Желео сам да ово одмах на почетку нагласим, подвучем, да снажно истакнем – да сви знају, да нико накнадно не приписује Српској Цркви нешто друго: програм овог Патријарха, програм Српске Православне Цркве – док многи читавом свету желе да наметну немир, када се повећава опасност од најпогубнијег општег рата, од светске катаклизме – јесте мир и само мир. И то прво помирење, праштање и мир са оним који нам је најближи, који нам је први сусед: мир као једина могућност опстанка и наше и њихове деце. Треба да буде свима нама на Балкану јасно да су наша деца најважнија нама који овде живимо, и да шансу, да им омогућимо живот у миру, имамо пре свих осталих – ми. Нико други нашој деци не може пружити такву прилику, нити је заинтересован да им пружи као ми. Зато данас са овога светог места поручујемо Србима и Албанцима и свима који живе на овим просторима – нађимо у себи снагу, препознајмо Бога и чувајмо једни друге, јер жеља за миром сагласна је са основним начелима наше вере и мир је део Божјег промисла за човечанство и целокупан створени свет. Мир који долази као дар Божји сигуран је и непоколебив. Он је истовремено и унутрашњи мир са самим собом и спољашњи мир са свима људима и свима створењима.  И због тога мира на земљи и Царства Небеског ради, служимо свету Литургију, јер то од нас очекује Христос Господ, Кнез Мира. То од нас очекује Мати Његова, али то од нас очекују и наши претходници, свети српски архиепископи и патријарси који су од столовања Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, установили освештану традицију Српске Православне Цркве и српског народа да српски Патријарх буде устоличен и уведен у свети трон првојерарха српских у Пећкој Патријаршији.

Од 13. столећа овде су устоличавани српски архиепископи и патријарси, седели су на пећком трону и носили славно и свештено име. Пећки трон је најближи престо Богу који је наш народ саградио и зато је Пећка Патријаршија наша најважнија и најсигурнија кућа. Пећки патријарси, чак и када су услед тешких историјских околности били далеко од овог трона, душом њиховом и мислима њиховом и читавим бићем увек су били везани за овај трон – за српски православни Јерусалим. Отуда и друго име  наше помесне Цркве јесте Пећка Патријаршија; отуда и када смо далеко одавде за нас дословно важе стихови какве су Јевреји појали на рекама вавилонским: Ако заборавим, тебе Пећи, нека ме заборави десница  моја. Нека се прилепи језик мој за грло моје ако те не споменем Пећка Патријаршијо… Јер, одавде целом српском народу долазио је и долази Божји благослов Светог Саве и светих архиепископа: Арсенија, Никодима и Данила,  и светих патријараха: Јоаникија, Јефрема, Спиридона, Макарија, Пајсија, Арсенија. Тај благослов Божји чува све наше светиње на Косову и Метохији којих је као звезда на летњем небу, чува тако Цркву Христову и чува српски православни народ да опстане у свом дому, јер су Косово и Метохија дом српског народа. Овде смо се родили за Христа, овде у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Грачаници, Светим Архангелима и другим призренским храмовима, смо видели светлост истиниту, примили Духа Небеснога, стекли веру истиниту поклањајући се Тројици нераздељивој.

И кад год дођемо на Косово, враћамо се као блудни син који се враћа дому очевом из страних земаља. Нико данас, морамо то знати, не гради, не чува и не држи Пећки трон као што то чине часне монахиње овде у Пећкој Патријаршији, као и многи монаси и монахиње широм наших светиња на Косову и Метохији, аи и ви, браћо и сестре, православни Срби који живите овде на Косову и Метохији. Ви сте ти који уздижете Пећки трон највише што се може узнети! Ваш живот и вера су део општег савеза са Богом и са Косовским заветом. Наша међусобна подршка и наше заједничке молитве део су наше нераскидиве заједнице која је изван сваке идеологије.

Стога, браћо и сестре, као педесет и седми поглавар Српске Православне Цркве, са овог светосавског трона у који сам милошћу Божјом данас уведен, позивам вас да заблагодаримо Пресветој Богородици која Покровом својим светим закриљује, чува и спасава наш крстоносни род и својим молитвама узводи нас да видимо светлост истинуту која је  сам Син Њен љубљени, Христос Господ и Спаситељ наш, да  ходамо стопама Његовим на голготском путу, на коме смо много пута у историји били распети са Њим на крсту, али увек и увек васкрсавали, јер су наши свети преци усадили у нас дух самоспознаје, покајања, богољубља и човекољубља.

Још се молимо да заступањем Пресвете Богородице, Мајке Божје, Син Њен и Господ наш подари толико неопходан мир свима и у наше дане: мир у нашим срцима, мир у нашим породицама, мир у нашем друштву, мир у нашем народу, мир нашим суседима, мир у свему свету и, изнад свега, мир и непоколебивост Светих Божјих Цркава. Амин.