Патријарх Кирил: Молимо се за јединство Свете Русије

Москва, 18. октобар 2022. године

Дана 18. октобра, на спомен московских светитеља Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у патријарашком Успењском храму у Московском Кремљу. По завршетку литургије поглавар Руске Цркве се обратио верницима упутивши им првосветитељску беседу у којој је посебно истакао тему јединства Свете Русије.  

„И данас се, сећајући се светитеља Петра, – истакао је свјатејши патријарх, – молимо пред његовим светим моштима. Наравно, за руску државу, за то да се расеју сви непријатељски напади који су данас усмерени на то да коначно и неповратно униште јединство Русије. Све ове замисли иду у прилог само непријатељима Русије, али самој Светој Русији, без обзира да ли се ради о Русији или Украјини, не доносе никакву корист, премда су многе силе ангажоване да докажу обрнуто, као да је подела Русије некакво благо.

Кад ме је један од политичких делатника упитао: „Зашто се толико залажете за очување јединственог простора Свете Русије? Па то је средњи век! Садашња политичка ситуација се променила,“ одговорио сам: „Можда би то заиста била неповратна промена да се не ради о животу јединственог народа, независно од тога како се он данас назива. Међутим, то је јединствен народ и жели да живи у великој кући.“ И тада сам упитао овог господина: „А да ли бисте Ви радије живели у малом стану бранећи своју наводну слободу и независност од других? Или у великом стану, у великој кући? Ето, ми радије живимо у великој кући, али тако да нам не буде тесно, да се такав живот не претвори у оно што се понекад дешава у самачким домовима кад људи постају непријатељи.“

„И данас је настала таква ситуација на просторима Свете Русије, – истакао је патријарх, – кад свако живећи у сопственом дому притом треба да буде свестан да припада јединственом духовном простору Свете Русије, наследницима великих кнезова Владимира и Александра Невског, наследницима ових великих кнезова који су јачали православље и борили се против непријатеља. И данас је ова свест о припадности јединственом народу толико важна како би се избегли сви војни потреси на просторима Свете Русије, како бисмо имали снаге и мудрости да се супротставимо искушењима, саблазнима и провокацијама, усмереним на то да се јединствени народ наведе на сукоб у још једном братоубилачком рату.

Молимо се и молићемо се за јединство Свете Русије – зар је могуће било шта друго? Како човек може другачије да мисли о себи молећи се у Кремљу испод сводова Успењског храма целе Свете Русије? Сами зидови објављују ову истину – то да смо сви ми један народ, и ова саборна црква целе Русије носи на себи печат одговорности за духовно благостање свих православних хришћана који се налазе на просторима Свете Русије, о одговорности за нашу јединствену и нераздељиву Цркву, за то да она сачува своје јединство и да кроз ово јединство показује вољу Божију о свем нашем народу, где год да живи – у Москви или Кијеву, у Минску или другим градовима. Јер то је јединствено духовно заједништво спојено везама Руске Православне Цркве.

Данас се молимо за то да ово јединство, као што сам већ рекао, нико не поколеба и не уништи. Али да би било тако свако од нас треба да се труди да сачува ово јединство – пре свега треба да се моли, јер Господ чује молитве. По молитвама је Господ избављао нашу земљу од најезде туђинаца и од међусобица. А ако пажљивије сагледамо свој животни пут – свакога је Господ по његовим молитвама избављао од туге, невоља и зала. Господ чује наше молитве, тим пре ако то нису молитве за неко лично мало благостање, већ за духовно благостање и духовно здравље свег нашег јединственог историјског народа Свете Русије.

И још једном желим да кажем: све ове мисли бивају актуелне кад човек погледа историјске зидове Успењског храма – саборне цркве Свете Русије. Нека би Господ показао Своју милост према целом нашем народу, нека би прекинуо међусобицу која, нажалост, данас у појединим крајевима историјске Русије поприма облик стварних ратних дејстава. Нека Господ да разума свакоме ономе ко учествује у овим војним дејствима. И свако треба да буде свестан да пуца у свог брата, и зато наша данашња молитва треба да буде за то да се рат прекине, да се успостави мир и духовно јединство целог нашег народа, управо то треба да буде и предмет нашег заједничког труда.

Али кад то кажемо веома смо далеки од онога што се на западном језику назива пацифизмом. Пацифизам је борба за мир у свим околностима и врло често под било каквим условима. Али ми увек кажемо – и то има корен у нашој духовној традицији – не може бити мира без правде. Мир без правде пуца у свакој тежој ситуацији или у промени односа међу људима. Због тога мир треба да буде чврст. А да би био такав потребно је да силом Божијом из свести људи који не теже ка духовном јединству Свете Русије буду искорењене ђавоље помисли и да сви постанемо свесни одговорности за очување духовног јединства руског света.

И нека би Господ свима нама помогао да управо тако вршимо своју службу – свако на свом месту. Смело међу овим зидинама изговарам речи „руски свет“, премда знам да их неке силе у Украјини демонизују. Међутим, ми реч „руски“ не користимо само у смислу да означавају само део историјске Русије који се поклапа с Руском Федерацијом. Ми ове речи користимо у истом смислу у којем ју је користио Нестор Летописац говорећи „одакле је настала руска земља! Ето у ком смислу користимо ову реч – с потпуном одговорношћу, унутрашњим миром и са сигурношћу у исправност нашег става.

Још једном позивам све вас, драги моји, да се данас молите за целу руску земљу, за народе који насељавају ову земљу, за превладавање несугласица, а посебно за престанак међусобица које увек имају за последицу смрт и људска страдања. Нека би Господ све нас поново спојио у јединственом телу јединствене Свете Русије. Нека се поред свег схватања политичке карте света, поред свег поштовања политичких појава новог доба као што су суверенитет појединих народа, не би разрушила наша свест о томе да смо јединствен народ – народ Свете Русије.

Молитвама светитеља Петра, кијевских светитеља, почевши од Михаила и завршавајући светим исповедником Владимиром који је свој живот положио покрај зидина Кијевопечерске лавре у време грађанског рата, по молитвама свих оних који су радили на добробит православља на просторима Свете Русије. Нека би Господ зауставио међусобице и нека би обновио мир и љубав међу децом јединствене историјске отаџбине која се зове православна Русија. То је данас садржај наших молитава и на то данас усмеравамо свој труд. Амин.“