Непримерене и недобронамерне оцене о светом владици Николају Велимировићу
Поводом изјаве београдског надбискупа Станислава Хочевара „Политици”, објављене у тексту „Католичка црква није се мешала у канонизацију православних светаца” је саопштењем за јавност реаговао Свети архијерејски Синод Српске православне цркве. Саопштење Синода преносимо у целости:
„Делећи са васцелим српским православним народом, као и са другим православним, па и многим неправославним хришћанима широм света, најдубље молитвено поштовање према личности Светог Владике жичког и охридског Николаја Велимировића, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве осећа обавезу да изрази јавно негодовање поводом непримерене и недобронамерне изјаве надбискупа београдског г. Станислава Хочевара, дате београдској „Политици“ 28. октобра ове године, којом је себи дао слободу да, по њему познатим мерилима, доведе у питање светост Новог Златоуста, чак поредећи га са кардиналом Степинцем или проглашавајући га за српски еквивалент Степинцу.
За разлику од архиепископа кентерберијског г. Јустина Велблија, који је, заједно са патријархом српским Иринејем, у лондонској катедрали Светог Павла недавно најсвечаније обележио стоту годишњицу Николајевог историјског говора, београдски надбискуп није дужан да познаје светитељев пастирски и духовни рад у Охриду, Битољу и Жичи нити његову многострану међуцрквену делатност. Поготову не морају да га занимају његова богословско-књижевна дела, међу којима постоји и Стослов о љубави и доживљај непријатеља као „суровог пријатеља”, за разлику од Степинца, који је написао да „бизантско Православље” представља „проклетство Европе” и да су Хрвати и Срби, следствено, два неспојива света. Он не мора да зна ни то да је, за разлику од Степинца, свети Николај читав Други светски рат провео у интернацији у Љубостињи, Војловици и на крају у злогласном логору Дахау. Не споримо му ни право да стави под знак питања смисао одлуке поглавара сопствене Цркве, папе Фрање, да се образује Мешовита комисија Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве која треба да одговорно и истинољубиво размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Свети Архијерејски Синод му, међутим, оспорава право да своје залагање за посету папе Фрање Србији заправо користи као ситну монету за поткусуривање у несвесном – а можда и свесном – настојању да поквари односе Српске Православне Цркве са Светом Столицом. У том настојању, уверени смо, неће успети.
За председника Светог Архијерејског Синода
члан епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве”
Шта је рекао надбискуп Хочевар
Надбискуп Хочевар у разговору за „Политику”, говорећи између осталог и о оснивању Мешовите православно-католичке комисије за дијалог о Алојзију Степинцу, изјавио је да се „католици јако чуде како то да се од њих захтева толико проучавање, а није се поступило на исти начин када је СПЦ проглашавала своје свеце.
„Ако би се истим критеријумима проучавали свеци које је прогласила СПЦ, да ли би они били задовољени? Али, католичка црква се није мешала у канонизацију светаца на које би можда она имала замерке. Знамо да, на пример, ни у самој српској јавности није било јединственог мишљења око канонизовања владике Николаја Велимировића, али он је, ипак, уврштен у ред светих без дубљег разматрања тих замерки”, рекао је тада надбискуп Хочевар. Р. Д.
www.politika.rs