Митрополија аустралијско-новозеландска о референдуму по питању дефиниције брака у Аустралији

Скорашњи покрет за измену смисла, схватања и дефиниције брака није спонтано настао у народу, још мање у академским или религијским круговима, већ се глобално намеће одозго, политичким каналима и средствима. Влада Аустралије је најавила плебисцит (лат. – опште директно гласање целог народа, референдум) како би се сав народ изјаснио по овом питању.

Остављајући по страни чињеницу да огромна већина становника Аустралије долази из, живи у, и практикује традиционални природни брак, и да ово питање не долази од народа већ од релативно малих, али политички утицајних кругова, дужни смо као хришћани да – у светлу Божанског откровења – дамо одговор када нас упитају за наше веровање. (Уп. 1. Петр. 3, 15.) Света тајна брака коју чине мушкарац и жена (уп. 1. Мојс. 2, 18-25; Јн. 2, 1-11.) и породица која од ове освећене заједнице проистиче, јесте воља Божија, изражена у Његовом Светом Откровењу. Од постања света брак јесте и биће само савез мушкарца и жене, и Црква неће признавати ни благосиљати ништа друго уместо онога што је установио Сам Господ Бог. Смисао ове свете тајне брака између мушкарца и жене се агресивним „социјалним инжењерингом“ релативизује, замагљива, запоставља и у крајњој линији поништава. То губљење смисла ће се многоструко одразити на наше породице а посебно на нашу децу и будуће генерације. Господ је благословио да светотаинска заједница мушкарца и жене буде крунисана рађањем, родитељством. У том светлу, у овом освећеном и Богом даном, природном психо-физичком амбијенту, деца могу да имају потпуно искуство родитељства оца и мајке. С друге стране, и родитељи имају дужност пред Богом да се о својој деци старају, не само физички и материјално, већ још више духовно и морално. Данашњи свет постаје све више незаинтересован и млак према истини и њеној стварности која нас окружује, што се не тако ретко дешавало и у прошлости. Али хришћани су од самог почетка били „со земљи“ и „светлост свету“. (Мт. 5, 13-14.) Зато је време да и сада јасно кажемо оно што верујемо и знамо, да би и ми и наша деца могли да живимо животом вредним човека и људског достојанства. Оно што се предлаже је легализација греха (грч: амартија = „промашај циља“). Сваки грех не мора бити истовремено и преступ против људских и државних закона; али је много опасније кршити Божије законе него људске. Многи примери су нас уверили да одступање од Воље Божије неизбежно доводи до страдања. Избор између добра и зла се може правити само у слободи коју нам је, као људима, Бог и Творац наш даровао, и он не може бити ствар политике, трговине, преговора или договора. Стога се усрдно молимо Господу да нас и све људе на земљи избави од свакога греха, бола и страдања, да нам дарује познање истине (1. Тим. 2, 4.), и упути на прави пут љубави и спасења.

Из Канцеларије Митрополије аустралијско-новозеландске СПЦ

Извор: Сајт Митрополије аустралијско-новозеландске

Pravoslavie.cl