Кустурица: Светосавска традиција и Космет стубови српске културе

Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица разговарао је са студентима Факултета политичких наука о изостављању српске традиције и културе у савременом умјетничком стваралаштву у Србији.

Кустурица је нагласио да историјски филмови епохе које би он снимао морају да буду дио концепта, који тренутно не постоји у оквиру културне политике.

-Треба наћи дирљиву причу да би се филмски представило све што се догађало у Јасеновцу или потрошити много новца да би се дочарала слика времена којег је Андрић тако узвишено исписао у свом дјелу „На Дрини ћуприја“, рекао је Кустурица.

Српски културни образац, према ријечима Кустурице, чине светосавска традиција, косовска традиција, сеоба Срба, секуларно искуство које чине Доситеј Обрадовић и Вук Караџић и геноцид над српским народом, који, како каже, још није освијештен.

Кустурица каже да изван теорије ти културни обрасци дјелују обесхрабрујуће у пракси, те да нису напуштени, али због околности које је наметнула четврта индустријска револуција и информатика, утицај српске културе у новом свијету је миноран.

Он додаје да је овај народ дао више пјесника, писаца, сликара, него, на примјер, Чеси.

–Код нас се у последње вријеме појављује безимена литература. Са кинематографским стваралаштвом скренули смо са правца у којем је могуће да оживимо нашу традицију. Ми данас имамо програмерску културу која долази путем екрана и која нема ни моралну ни естетичку вриједност. Морал и естетика се једва спомињу у дневном животу, навео је Кустурица.

Он је изнио став о „терору“ политичке коректности у главним токовима умјетничког стваралаштва.

–Политичка коректност једнака је аутоцензури. Исходиште те аутоцензуре јесте посљедица једног друштва које не може да истрпи истину. Фејсбук је оно што је био рокенрол и телевизија када смо ми одрасли. То је слика свијета која се дијели између људи и која одједном из неког иделошког разлога бива забрањена. Аутоцензура уводи западну цивилизацију у агонију, навео је Кустурица.

Он је студентима рекао да не жели да снима „пригодне“ филмове, нешто што је држава одлучила.

-Мора неко да препозна да је мој рукопис довољно ваљан да пренесе тако величанствену тему као што је Андрићева „На Дрини ћуприја“, мада морам да признам, да се министар културе сјетио моје намјере да снимим филм о Јасеновцу, закључио је Кустурица.

Извор: ИН4С

Pravoslavie.cl