Како је Чиле дочекао Папу Франциска
Посета Папе Франциска која је завршена 18. јануара, изазвала је огроман интерес и узбуђење у Чилеу. Војска и карабињери припремали су се као ретко до сада, безбедоносне мере биле су без преседана, и не без разлога. Разне левичарске и анархистичке групе, као и поједини радикални представници племена Мапуче, иначе староседелаца у овој земљи, најављивали су протесте и нереде. Само дан пре доласка Папе већ су биле спаљене две католичке цркве у граду Темуко на југу Чилеа, а трећа, у Сантјаго де Чилеу, једва је избегла исту судбину. Срећом, све је прошло без жртава. Грађани Чилеа су после трагичног периода диктатуре стекли једну врсту аверзије према насиљу, тако да се демонстрације и протести који су овој земљи обична појава, по правилу завршавају без последица, осим извесне материјалне штете.
Велики проблем за организаторе и чуваре реда у Чилеу био је очекивани долазак неколико стотина хиљада грађана Аргентине, који су били жељни да први пут виде свог земљака од како је постао духовни поглавар свих католика на Земљи. Од првог дана посете Сантјаго де Чиле је био као у опсадном стању; многе улице су биле затворене за саобраћај, свакодневно су стизала упутства од општинских и државних институција о томе које ће установе радити а које не, а уторак, други дан посете, чак је објављен као нерадни дан у целој земљи. Тог дана Папа Франциско је служио мису у највећем парку у Сантјаго де Чилеу на којој је присуствовало скоро пола милиона људи.
Истог дана Папа се сусрео и са поглаваром Антиохијске цркве у Чилеу, митрополитом Сергијем. Антиохијска црква представља православне емигранте из Сирије и Палестине који су стигли у Латинску Америку још пре сто година (управо ове године ће у Чилеу бити прослављен овај јубилеј) и најбројнија је православна јурисдикција у већини латиноамеричких земаља.
Трећег дана Папа је посетио водећу образовну институцију у земљи – Папски католички универзитет Чилеа. У сали универзитета окупио се политички врх Чилеа: новоизабрани председник државе Себастијан Пињера, некадашњи председник Рикардо Лагос, поједини чланови владе, као и представници разних религиозних конфесија. Представник православних овом приликом био је старешина парохије Светог Николаја Жичког, јереј Душан Михајловић, који је истовремено представљао Српску православну цркву, Руску православну цркву Московског патријархата, као и Руску заграничну православну цркву. Позив организатора оцу Душану да присуствује овом скупу представља јасан сигнал да су вишегодишње присуство и мисионарски резултати многонационалне православне парохије Светог Николаја Жичког, која свој настанак и постојање дугује митрополиту Амфилохију, администратору и духовном оцу епархије Буеносаиреске и јужно-централноамеричке, препознати и оцењени од стране чилеанских религиозних и образовних структура. Позиви оцу Душану на разне скупове и конференције који су прошлих година биле реткост, у последње време су постали уобичајена појава.
Следећег дана Папа Франциско је одлетео на север Чилеа, у град Икике, после чега је напустио Чиле и наставио своју пастирску посету верницима у Перуу.
На крају, рецимо само да је ова посета била од великог значаја за католике у Чилеу јер је за њих представљала велику прилику за поправљање имиџа и пољуљаних позиција ове доминантне религиозне конфесије у тој земљи. Ради се о томе да је број Чилеанаца који се изјашњавају као католици у последњих тридесетак година значајно опао и сада је на нивоу од око 75 посто. При том само десетак посто њих се изјашњавају као „практикујући“, то јест, као они који мање или више редовно посећују богослужења. Више од 20 посто грађана се изјашњавају као протестанти, и што је за Католичку цркву поражавајуће, међу њима већину представљају не верници традиционалних протестантских конфесија, као што су лутерани, калвинисти или англиканци, већ припадници разних секти, међу којима су водећи пентакосталци, а затим мормони, методисти, чланови Војске спаса, и други. Истовремено, у Перуу се и даље више од деведесет посто становништва држи католичке вероисповести.
Да ли је Папина посета дала позитивни импулс да се стање у Католичкој цркви у Чилеу поправи остаје да се види, али у сваком случају је показала да Чилеанци осећају духовну глад и потребу за духовним одговорима и духовним руководством.
Та незадовољена потреба отвара велики простор и за Православну цркву, која свакако поседује одговоре на сва духовна питања која занимају латиноамериканце. Полако али сигурно православна Истина налази своје место у срцима латиноамериканаца, а у том процесу парохије СПЦ на овом подручју играју све виднију улогу.
Фото: Елена Лањина
Pravoslavie.cl