Човек који је спреман да заузме другостепено место

Свети апостол Андреј је прво био ученик светог Јована Претече. Он је много тога научио од Претече, али му се главна ствар открила приликом сусрета његовог учитеља са Христом. „Ово је Јагње Божје,“ – рекао је Претеча онима који су стално ишли за њим. Видимо највећег човека рођеног од жене који не показује на себе, већ на Истину. Он је одлично знао да ће га после тога ученици напустити и да ће отићи код новог великог Учитеља. Али он није дошао да привуче људе себи, већ Христу. Знамо колико је ономе ко је увек био на првом месту тешко да добровољно изабере друго место. Међутим, чим се Христос појавио Претеча није размишљао ни о чему другом осим да све упути код Њега.

И касније, кад је Христос призвао Андреја, он налази свог брата Симона. Сад се већ Андреј у Јеванђељу описује као човек који је спреман да заузме другостепено место. Он се свуда помиње као брат Симона Петра. Могло се десити да људи не знају ко је Андреј, али су Петра сви знали. И кад би се повео разговор о Андреју помињали су га као Петровог брата. Андреј није био један од људи који су припадали најближем кругу ученика Господа. Кад је Христос васкрсао Јаирову кћерку, кад се попео на гору Преображења, кад је пролазио кроз искушења у Гетсиманији, Он је водио Петра, Јакова и Јована. Андреја је то врло лако могло да повреди! Зар он није био Првозвани, један од прве двојице ученика који су кренули за Христом? Зар Петар није њему дуговао свој сусрет с Господом? Зар не би по правди могао очекивати да ће му бити дато једно од првих места међу апостолима? Али оно му није дато. И било му је драго да остане по страни кад је његов брат био у средишту свих догађаја. Он се у потпуности задовољава тиме што му је дата скромна улога међу дванаесторицом. За Андреја питање првенства, и места, и части, није имало апсолутно никакав значај.

Једино што је за њега имало значаја било је да буде с Господом и да Му служи како може. „Шта вам треба?“ – Христос је упитао њега и другог ученика, који је био с њим. Они су Му рекли: „Учитељу, где живиш?“ Он им је рекао: „Ходите и видите.“ Они су отишли и видели су где живи (Јн. 1, 38-39). Где год да је Христос – тако је добро бити с Њим.

Због свог смирења апостол Андреј је удостојен изузетног дара служења. Он се пред свима нама појављује пре свега као човек који друге доводи Христу. У Јеванђељу се свега трипут налази у центру пажње. Први пут је кад доводи Петра код Христа. Затим, кад код Господа доводи дечака с пет хлебова и две рибе. И напокон, кад доводи Грке у Христово присуство. За апостола Андреја је била велика радост да доводи друге Господу. Једина његова жеља била је да с другима подели славу у којој му је дато да учествује. Стекавши општење с Господом он је цео свој живот посветио томе да у ово општење доведе друге.

Из житија апостола знамо да је на претњу паганских власти да ће га разапети због тога што проповеда Христа одговорио: „Кад бих се плашио крста не бих га проповедао.“ И кад је био распет он је наставио да проповеда о Крсту и Васкрсењу, многе приводећи вери. Апостол Првозвани је велики пример за то да хришћанин не може да чува дар Божји за себе.

Такав је закон светости. Тако Филип доводи Натанаила код Христа. Тако је апостол Павле чувши на суду Агрипине речи: „Још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин,“ рекао: „Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим ових окова“ (Дап. 26, 28-29). Он својом савешћу у Духу Светом сведочи о својој великој жалости и непрестаном мучењу срца због сународника који не верују у Христа. Спреман је да сам буде одвојен од Христа, односно да оде у пакао због својих сродника по телу (уп. Рим. 9, 1-3). Тако је преподобни Серафим Саровски који се целог живота до проливања крви залагао за чистоту православља, био спреман да оде на вечне муке због архијереја који су одступили од православља, да је то било могуће. Тако преподобни Силуан Атонски који је непрестано размишљао о жетви последњег Суда са сузама ширио руке у молитви, као да све скупља.

Свети апостол Андреј је просветитељ Византије. По црквеном предању он је такође посетио земљу на којој ће много векова касније бити подигнут град Кијев благословивши је крстом и предсказавши јој славну будућност. Последњи међу онима који су примили крштење биће први по плодовима светости, посебно у подвигу мучеништва. Апостол Андреј је покровитељ свих оних који смерно, и верно, и без зависти заузимају место које није прво. Зашто ће се у Светом Духу свеци у будућем животу радовати видећи друге изнад себе? Зато што су пре него што су спознали шта значи научити се с онима који се радују, сазнали шта значи плакати с онима који плачу. Зато што радовати се с онима који се радују значи испунити Христову заповест која обухвата све Његове заповести: „Научите се од Мене, јер сам Ја кротак и смирен срцем“ (Мт. 11, 28-30). Како бисмо заувек били заједничари вечне радости Христовог Васкрсења.