Свети мученик Зосим пустињак

Киликијски кнез Дометијан крену једном у лов са слугама својим на коњима, и гонећи и ловећи звериње он прође многе пустиње, брегове и горе, и на једном месту он издалека угледа мноштво звериња и усред њих стара човека који је ходао и разговарао са зверима као са људима. Ловци појурише на њих, но звери се разбегоше, а они узеше тога старца и приведоше кнезу, држећи да је то волшебник и врши враџбине по пустињи. И упиташе старца, ко је он и како се зове Старац одговори: Хришћанин сам; зовем се Зосима. Они га онда везаше и у град одведоше. Кнез севши на судишту упита га каквим је то волшебништвом и мађијама опчинио звери, те живи међу њима неповређен, и разговара с њима као са људима. Зосима одговори: Ја живим у пустињи не ради враџбине; него, будући хришћанин, ја не могох живети у граду са неверницима, и одох у пустињу, волећи више да будем са зверима него са злим људима непријатељима Господа мог Исуса Христа. Имајући као пример таког живота живот других хришћана светих отаца, који се повукоше из света и живљаху у пустињи, и ја се труђах да их подражавам према својим моћима. А Бог који зна слуге Своје и промишља о њима, по доброти Својој постара се и о мени, те ми на утеху моју покори дивље звери, и ја живим с њима радујући се о Господу и сву наду своју положивши на Њега.

На то кнез рече: Тако дакле, зли старче, ти поштујеш Назарећанина? Добро, ја иначе имам ићи у Назарет, па ћу те тамо жестоко мучити, да се ти или одрекнеш Назарећанина или у љутим мукама изгубиш живот. Поред тога, и Назарећани ће се уплашити видевши твоје муке.

И посла кнез испред себе у Назарет светог Зосиму окована, па потом и сам отпутова тамо. Одредивши време за суђење, Дометијан изведе предасе Зосиму и рече му: Испричај нам о своме волшебништву, на који си начин опчинио звери. У одговор на то Зосима изјави да је хришћанин. Тада кнез нареди да га стрмоглавце обесе, па да му велики камен вежу о врат, и онда да му железним ноктима стружу тело. Потом кнез поново затражи од њега да исприча о својим враџбинама. Зосима одговори: Христос Бог мој, Он ми посла звери на утеху у пустињи Кнез на то рече: Ако звери слушају твога Бога, онда нареди да један звер дође овамо, па ћемо сви примити твоју веру.

Зосима подиже чесне руке своје к небу и помоли се рекавши: Господе Исусе Христе, Сине Божји, послушај мене слугу Твога, пошљи овамо страшнога лава да ми послужи! И одједном утрча у град страшан лав, и сви се разбегоше кад га угледаше. А лав, пришавши Зосими, потури главу своју под камен што висијаше о врату мученикову, да олакша мученику.

Тада кнез који беше побегао на градски бедем повика к Зосими: Зосимо, укроти звера па ћемо те одвезати. Зосима нареди зверу да буде кротак, и кнез нареди да светитеља одвежу, и хтеде га послати к цару. Но Зосима помоливши се Богу предаде дух свој, а лав отиде у пустињу. Хришћани чесно погребоше тело светитељево, славећи Оца и Сина и Светога Духа, слављеног вавек. Амин.

Извор: crkvenikalendar.com

Pravoslavie.cl