Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је у суботу, 5. августа у манастиру Дуљево у Паштровићима са свештенством Свету архијерејску литургију са парастосом жртвама хрватске оружане акције „Олуја“.

На почетку Литургије Владика је у првине монашког образа обукао послушницу ове обитељи Бранку, а у току Литурије у Свету тајну брака увео младенце Миленка Пилића и Јелену Радованић.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да без трпљења нема истинског спасења.

„Ни ономе који креће монашким путем, а ни ономе који креће путем благословенога брака нема спасења без трпљења. Нажалост, данас је све мање тога и таквога трпљења јер је све мање те христолике љубави у људима“, казао је он.

Он је рекао да се христолика љубав жртвује за друге а не жртвује друге себи.

„Ова друга љубав није љубав, него је самољубље, егоизам, саможивост“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

Владика Амфилохије је поводом предстојећег празника преподобне мајке Ангелине Српске, небеске покровитељке игуманије манастира Дуљево монахиње Ангелине благосиљао славски колач.

Након парастоса жртвама „Олује“ Митрополит црногорско-приморски је архипастирском слову подсјетио на народну изреку: „Ко ти ископа око? – Брат. – Зато је рана тако дубока.“

„Од Каина и Авеља, ево кроз сву историју човјечанства, браћа копају очи браћи. Јер, од једне крви су сви земаљски људи и народи, од Адама и Еве. Ово наше вријеме је вријеме страшнога братоубилаштва. Можда у свој историји није било толико братоубилаштва колико у двадесетом вијеку“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да оно прво, каиновско братоубиство нема никаквог оправдања, ако она каснија чак и имају некаква оправдања.

„Јер сва земља је била Каина и Авеља, није било трећега. И брат је убио брата“, рекао је он.

Он је нагласио да се свако братоубиство заснива на мржњи.

„Заснива се на ономе што је Ловћенски Тајновидац записао: Злоба, завист, адско насљедије, оно чојка ниже скота ставља. То уствари значи да је саможивост и самољубље основа сваког убиства и свакога братоубиства. То је основа и овога братоубиства кога данас наша браћа Хрвати прослављају као свој велики историјски подвиг, као основу стварања своје државе и своје власти“, казао је Владика Амфилохије.

Владика Амфилохије је рекао да наш народ, побијен и прогнан са својих вјековних огњишта не може, наравно, прихватити такво обиљежавање тога злочина.

„Ми смо народи који говоримо истим језиком, коријење нам је исто. Судбина нам је историјска иста, од иза Карпата, па ево до овдје на Балкану. А у исто вријеме вјерујемо у истога Бога. Отимати од других – то је само сатанска идеологија. То сатанско сјеме трује људе и народе да се међусобно убијају и кољу. А отето је проклето, давно је рекао народ“, поручио је Владика.

Владика је рекао да се то већ види и у Хрватској.

„Ево, тамо више нема оних који су им наводно реметили државу. Довршили су оно што је започео Анте Павелић. Браћа Хрвати сад славе своју “Олују“ мржње и братоубиства. А истовремено по двадесет хиљада браће Хрвата годишње напуштају Славонију, а пуста остаде и Лика и Далмација. Србе православне, своје комшије су прогнали, оно што нијесу прогнали то су побили, али зашто сад они бјеже са тих крвљу заливених огњишта. Не може ту да буде среће – отето је проклето. Не може се на томе градити будућност ни живинчета, а камо ли једнога народа“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је казао да је добро да ово сјећање буде и нама подсјетник да и ми размислимо чиме смо допринијели томе страдању.

„Да размислимо откуд толика мржња браће Хрвата против нас. Њихово је да траже оправдање пред Богом, а наше је да размислимо чиме смо ми допринијели томе. Оваква страшна збивања треба да буду и нама подстицај на покајање. И нека Бог и нама подари духа покајања, и с друге стране духа праштања, оно што је говорио наш Патријарх Герман 1984. у Јасеновцу: Праштамо, али не заборављамо. Зло се не смије заборавити да се не би поновило, али праштати, то је Божје. То је и истински људско праштање и опраштање“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Рајо Војиновић

Извор: mitropolija.com

Pravoslavie.cl