Америчко „глобално загревање“ као разлог да Бил Гејт „засени Сунце“
Дмитриј Светин
Нешто чудно се дешава са временом у последње време. Обилне кише у Саудијској Арабији, снежна олуја у Сједињеним Државама, пожари у Аустралији и снег у Сахари… Све то Швабовци приписују „глобалном загревању“, што је потврдила и Међународна климатска конференција УН COP27,, одржана у Шарм ал – Шеику од 6. до 18. новембра ове године.
Међутим, нису планиране праве мере за „превазилажење” овог симулакрума, није забележен напредак у борби против „отопљавања” ни у ажурирању климатских обавеза земаља по принципу „-1,5 степени Целзијуса”, нити у одбацивању фосилних горива. Међутим, глобалисти увек имају план Б. То је оно што сада постаје пројекат који спонзорише Фондација Била и Мелинде Гејтс да „потамни сунце“. Није покренута данас, али је тек недавно изашла у јавност.
Прво, учинимо претпоставку у стилу #highlylikely, познатом колективном Западу. Хипотеза да је „глобално загревање“ потпуно вештачки геоинжењерски пројекат, који се ослања на експерименте САД у „контроли климе“, започете крајем 50-их година прошлог века, има право на живот. Онда претпоставка да све ове „природне“ временске промене гурају човечанство ка општој теро-трансформацији планете такође није без смисла. Ако се клима мења, онда је то некоме потребно. Тако испада да се ситуација годинама спремала за пројекат Била Гејтса „пригушивања” Сунца.
Харвардски Stratospheric Controlled Perturbation Experiment (SCoPEx) / планира да тестира теорију да се „глобално загревање“ може зауставити распршивањем честица које рефлектују Сунце у атмосферу, наводи „Ројтерс“. Пројекат тестира претпоставку да човечанство може да промени огромне аспекте планетарног екосистема. Да бисте то урадили, потребно је рефлектовати део зрака сунчевог спектра тако да не стигну до површине Земље. Не вреди говорити о крајњем циљу таквог експеримента, иначе ћете се морати потпуно уронити у теорије завере.
Блог компаније ITSOFT тврди да је SCoPEx, који финансира Гејтс, поставио важно питање:
„Може ли затамњење сунца спасити Земљу? Бил Гејтс жели да распрши милионе тона прашине у стратосферу како би зауставио глобално загревање… али стручњаци страхују да ће то довести до катастрофе. План има неколико проблема, а најважнији је то што не знамо какве би могле бити непредвиђене последице. Али за екологе, проблем је што то не решава глобално загревање на начин на који они то желе.“
Према хемичару са Харварда Франку Кеучу, који је укључен у пројекат SCoPEx, „Ова технологија је застрашујућа, у ствари, ја сам у паници, али ово је можда једини начин да се борим против загревања. Смањење емисија у овој фази нам неће помоћи.”
Ево мишљења професора геоинжењеринга са Харварда Дејвида Кита:
„Оно што ме брине је то што према тренутним моделима соларни геоинжењеринг изгледа чак превише добро. Он изгледа као да може да реши све наше проблеме. Велико питање за атмосферске науке тренутно је у чему бисмо могли да грешимо? Ови модели могу бити донекле пристрасни. Једини начин да се истражи је прави експеримент. Да, стално сам забринут због опасности која нас може сачекати на путу. Да будем искрен, губим сан због овога. Али сигуран сам да је неетично одбити потрагу за путевима спаса, ако они могу бити повезани са ризиком“.
Суштина SCoPEx-а је да се помоћу стратосферског балона лансира одређена количина честица калцијум карбоната (од 100 г до 2 кг) на надморској висини од 20 км у атмосфери изнад северног региона Шведске и створи расути облак. У теорији, експеримент ће помоћи у истраживању потенцијалних ризика геоинжењеринга и разумевању како честице међусобно делују у стратосфери, као и са сунчевим и инфрацрвеним зрачењем. У будућности, ако се покаже успешним, глобалисти ће такве честице распршити по Земљиној атмосфери. Они мисле да ако користите хиљаде балона за слање рефлектујућих честица у атмосферу, можете делимично блокирати директну сунчеву светлост да доспе до Земље. Чак и рефлектовање неколико процената сунчевог зрачења може успорити или чак преокренути процесе „глобалног загревања“. Нарочито ако блокирате Сунце на стратешки значајним тачкама.
SCoPEx експеримент је требало да се одржи у јуну 2021. године, а до тада је морао да добије одобрење од шведске владе и независног одбора за ревизију Харварда од 9 стручњака. Али у фебруару прошле године, шведске еколошке организације и Савет староседелачких Самија упутили су отворено писмо влади, позивајући на одлагање експеримента. После неколико недеља одлагања, Харвардски комитет је саопштио да је због реакције јавности пројекат стављен на чекање до „даље расправе са шведском јавношћу“. Према научницима са Харварда, лансирање ће се сада одржати не раније од 2022. године. А ево и последњег саопштења:
Ове недеље, Шведска свемирска корпорација пристала је да помогне истраживачима са Харварда да лансирају балон на врући ваздух у близини арктичког града Кируна следећег јуна. Носиће гондолу са 600 кг научне опреме на висини од 20 км (12 миља).“
Експеримент на атмосфери има прилику да се настави 2023. године, када Шведска уђе у НАТО, а њене власти ће имати друге полуге притиска на јавност.
Треба разумети, да Гејтс и његова компанија глобалиста имају друге планове. На пример, научници Оливија Борг / Olivia Borgue и Андреас Хејн / Andreas Hein, у децембарском чланку у Acta Astronautica, предлажу да се користи ултралаки филм направљен од наноцеви од силицијум диоксида за „потамњивање“ Сунца. Они пишу: „Сенке од њих ће имати провидну рефрактивну површину за преусмеравање сунчеве светлости.
Рој честица треба да се налази у Лагранжовој тачки L1 између Земље и Сунца. Аутори процењују да би само 2 до 4% сунчеве светлости требало да буде блокирано да би се температура Земље вратила на „прединдустријски ниво“. Ова технологија ће бити остварљива у року од 15 година.
У сваком случају, глобалисти планирају да „засене” Земљу. До каквих ће то последица довести, заиста је нејасно. Колико је нејасан суперзадатак ове акције, која би требало да буде резултат глобалних климатских промена које организују САД. Иначе, прича о „кишобрану” је одавно предвиђена у серији „Симпсонови”, која се сматра једном од пророчких, уз насловнице магазина The Economist.
Извор: РИА Катјуша
Pravoslavie.cl