Бесједа за Нову годину

Срећна вам, вољени православни народе, Нова година! Још једна година је прешла у вјечност. Нестала је заувијек у простору вјечности, попут капљице у мору, никада се неће вратити, ни појавити.

Година је прошла, али запитајмо се, вољена браћо и сестре, да ли је прошло и нестало све оно што смо радили током протекле године? Не, браћо, не! Прошла је година, али сва наша добра дјела и гријеси остали су, живе и живјеће до самог Христовог суда. Како наша дјела могу нестати кад их је Анђео забиљежио у вјечну књигу Божје правде, кроз коју ћемо се на Страшном суду сјећати свега што смо учинили, и доброг и лошег.

Још једна година је прошла у мору вјечности, а историји је предат још један документ по којем ће Праведни судија судити свима по дјелима својим.

На новогодишњи дан, пошто означава границу између прошлости и надолазеће Нове године, рађа се потреба да проникнемо у смисао управо проживљене године и потражимо у њој лекције које би нам могле бити корисне у будућности.

Најдубље значење празника које је утврдила Црква лежи управо у чињеници да они, означавајући границе између одређених периода, пружају прилику свакој души, која још није потпуно пропала у моралном ковчегу сујете, чак и на тренутак да слободно дише и са олакшаним срцем да се окрене неисцрпном Извору истинског живота и сваке обнове како би из њега извукао ону воду живу, која ће му, освјежавајући читав духовни живот, дати снагу, како за непристрасну оцјену његове прошлости, тако и за поновно рођење у будућности.

Завиримо у своју душу и савјест и дајмо извјештај о протеклој години. Прије свега, питаћу богаташе. Шта сте добро учинили прошле године? Видјели сте јадног комшију, јесте ли му помогли? Имали сте дужника који је услед несреће пао у биједу и сиромаштво, да ли сте му опростили дуг или бар половину дуга? А ако је некоме дуговао, а не вама, да ли сте му помогли да плати своје обавезе? Да ли сте видјели пролазника, ходочасника или обичног путника, да ли сте га замолили да дође у кућу? Да ли сте му понудили свој оброк? Јесте ли у тешком тренутку живота помогли сиромашној удовици или сирочићу? Да ли сте чули да је ваш комшија болестан, да ли сте долазили код њега, да ли сте га питали шта му треба и шта жели? Да ли сте му пружили имало утјехе?

А ви, сиромашни, примивши милостињу од богатих, јесте ли били захвални? Да ли сте се молили Богу? У жалости, ниси ли гунђао против Господа и стрпљиво носио крст живота?

Оче, јеси ли научио своју дјецу хришћанском животу? Да ли знају да се моле Богу, одлазе у Цркву и поштују своје учитеље?

Јеси ли, мајко, своју ћерку научила хришћанској побожности и понизности? А ви, синови и кћери, поштујете ли своје родитеље, слушате ли их? Нисте ли их повриједили својом непослушношћу и грубошћу?

А ви, супружници, да ли сте поштовали свети закон брачне заједнице, да ли сте били вјерни великој тајни брака?

А ако међу нама постоји неко ко је током протекле године, све дане и ноћи, сате и минуте, додавао само гријех на гријех, безакоње на безакоње, онда се уразумите, осврните се на живот који је прошао у гријесима, гледајте у блиску смрт, погледајте према страшном и праведном Судији, проникните доље у ​​понор отвореног пакла и размислите о својој будућности, о судбини која вас очекује тамо, у загробном животу.

Мач Божјег гнијева већ виси над тобом, вјечна ватра већ букти под тобом. Ужасни се, вољени брате!

Обратите се што прије Христу Спаситељу са покајањем и молитвом. Ослободиће вас сваког гријеха, иако су били бројнији и од морског пјеска; Научиће вас да чините добро, научиће вас како да се молите, радите и волите; Смиловаће вам се и послаће вам своју благодат са висине неба. Када, коначно, сви схватимо да наша сврха није овдје на земљи, ни у овом грешном свијету, јер јесмо: „ново небо и нова земља, по Божјем обећању, у њима живи правда“ (2. Петар. 3 ,13).

Сагледајмо протеклу годину са највише тачке гледишта, из које се заклањају сви ситни, вјечито противорјечни интереси и појављује се само нешто општије, што је важно за читав ток живота, тада искрено, имамо право да кажемо да је протекла година донијела много добра и утјехе.

Прошле године Русија је уживала благодати тог спољног и унутрашњег свијета, што је једино могуће у наше вријеме, под постојећим условима. Црква Христова је мирно спровела у дјело свето јеванђелско учење и била је, као и увијек, ризница истине и знања. Господ је такође дао људима обилан род.

У јавном животу забиљежен је пораст духовних сила усмјерених на лијечење оних дубоких тегоба које су нам остале у наслеђе из претходних година. Истина, уз тако свијетле особине, живот није постао оскудан са суморном страном. Било је атеиста, клеветача вјере и угњетавача, мање-више као и увијек. Душе многих људи у њиховим дубинама прошле године нису запалиле свети огањ вјере, наде и љубави. Било је пљачки, убистава, пожара и самоубистава. Очеви су убијали синове, а синови очеве и мајке. Мајке су убијале малу дјецу, дјеца су убијала родитеље. Грешни и горки свијет, као и готово увијек, представљао је страшну слику.

Ох, страшни свијете, до кад ћеш дивљати, до кад се борити против Бога? Устаните из свог духовног слијепила и не губите свети завјет нашег Бога. Зашто се лудо предајеш страстима, зашто демон злобе, невјерја и суровог немилосрђа тако тријумфује у теби, зашто те је обузео сурови понос, зашто тражиш све више нових учења када је Христово учење освојило цио свијет? Знај тада, грешни свијете, да никада нећеш наћи друге узвишене путеве осим пута који је Христос повукао. Зашто вјерујете и заносите се говорима нових контрапророка и непозваних учитеља који се купају у крви зла и у блату пророка?

Али знај, грешни свијете, да осим Господа Христа нећеш наћи мира за себе, без Њега ћеш заувијек лутати и заблуђивати се. Он једини, само Он, Господар умова и немирних срца, може бити ваш исцјелитељ. Земља, вјековна блудница, још увек није проклета од Бога, још увијек није подигао Своју осветничку десницу, покај се и понизи се и повјеруј у Сина Божијег.

Научници, публицисти утврђују узрок свих злочина на свијету у низу неповољних политичких и социјално-економских услова.

Како се ове власти у савременој науци грдно гријеше?

Истина, наша политичка и социјално-економска ситуација још увек није савршена. Ни у културном погледу нисмо постигли пуни развој, али завирите у историју и видјећете прве хришћане који нису имали ни политички ни социјално-економски статус. Били су прогоњени, потлачени, као нико од оних који сада плачу за својом судбином, а морални живот им је био многоструко бољи од нашег. Успјели су да запале блиставу ватру вјере и морала у својим катакомбама током прогона, погубљења и уз сво сиромаштво њихове културе. Знали су да буду високо морални у политичким и културним условима, много горих од ових у којим ми живимо.

Нека нам послуже као примјер у нашем животу у наредној години, на чијем почетку нека нам Господ подари да се обновимо и непрестано се сјећамо да смо хришћани и да смо, према нашем звању, испунили Христов закон.

„Посматрајмо себе у потпуности држећи се и живећи часно, праведно и побожно у садашњем времену“ (Тим. 2.12).

Одричимо се свеобухватног егоизма и опасног поноса, од везаности за земаљски живот. „Тражите најприје царство Божије и правду Његову, и то је све, тј. додаће вам се привремени земаљски благослови “(Матеј 6, 33), заповједа нам Господ.

Прије свега, помолимо се данас да нам Господ опрости све наше гријехе које смо починили прошле године, како би од нас одвратио свој праведни бијес.

Подигнимо срдачну молитву за нашег Христољубивог Суверена и читаво Царство, за све који су на власти, за цркву и читав православни свијет, за добробит вољене Русије и да живимо тихим и смиреним животом у свој побожности и чистоти.

Амин

Из књиге „Завјет руском народу“

Одеса, 1912

Публикација „Братског друштва“