Више хиљада људи свечано дочекало Патријарха Иринеја у Црној Гори

На хиљаде грађана дочекало је Патријарха српског Иринеја у порти манастира Подластва. За Његову Светост је приређен свечани дочек, након чега је почела вечерња служба. Народ хрли са свих страна. Овај поносити крај дочекује свог Патријарха први пут након 27 година. Тада је овде долазио блаженопочивши патријарх српски Павле.

Патријарх Иринеј учествује у прослави 1.500 година постојања манастира, као и у освећењу параклиса Светог кнеза Лазара и манастирских конака. Патријарха је заједно са великим бројем грађана дочекао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са девет епископа.

У Будви се обележава велики јубилеј Српске православне цркве: 1.500 година постојања Манастира Рођења Пресвете Богородице — Подластва и 800 година самосталности Српске православне цркве. Позиви за свечаност су упућени премијеру и председнику Црне Горе, као и свим посланицима у Скупштини.

Након вечерње службе одржана је свечана Академија, на којој се обратио Митрополит Амфилохије, рекавши да је ово велики дан „за древну старохришћанску и светосавску лавру“:

„Увек је дар Божији долазак Ваше Светости. Настављате стопама Ваших претходника, који су долазили овде осам векова, од Светог Саве“, казао је Митрополит Амфилохије у знак добродошлице Патријарху Иринеју, додајући да су сви патријарси пећки долазили у Црну Гору и просторе Боке Которске.

Манастир Рођења Пресвете Богородице, који је 1350. године обновио Цар Душан, вековима је духовно и просветитељско седиште Грбља. На месту данашњег манастира постојала је црква која датира из старијег периода.

Предање су потврдила археолошка истраживања из 1984. године, када је на поду манастирског храма нађен део мозаика и фрагмент парапетне плоче, који су припадали ранохришћанској базилици из петог или шестог века.

Према народном предању, Свети Сава је кратко боравио у Подластви, након чега се са оближње морске обале упутио на Свету Гору.

Између храма и конака налази се ранохришћанска крстионица из 17. века. У храму је на јужном делу олтарског зида делимично сачуван мањи део старог фрескописа из 15. века. У највећем делу храма постоји новији фрескопис, мањег квалитета, сликан преко претходног живописа.

У току свог вишевековног трајања манастир је разаран, паљен и уништаван, а последњи пут је пострадао у великом земљотресу 1979. године.

Извор: Православие.ру

Pravoslavie.cl